О нама

                                                                  
                

                               Ја сам читао много несрећних и великих
                                          и малих песничких живописа, али ако сам
                                             и ја песник и ако и ја заслужан будем
                                            да ме макар и седам дана после смрти
                                               ко спомене – имаће наша деца чему
                                                                     се чудити.

                                                                                                                           Ђура Јакшић
 
 
                                                           Ђура Јакшић (27. 07. 1832. – 16. 11. 1878.)
 
     Рођен je 1832. године у Српској Црњи, у Банату у свештеничкој породици. Отац га уписује у трговачку школу из које бежи три пута и на крају уписује нижу гимназију у Сегедину. После завршене основне школе у Српској Црњи и ниже гимназије у Сегедину (данас Мађарска), одлази  у Темишвар (данас Румунија) да учи сликање. Уочи револуционарне 1848. године био је студент уметничке академије у Пешти али је због револуционарних догађаја морао да је напусти. Када се револуција завршила поразом, написао је: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо – а шта добисмо!” Убрзо га неимаштина приморава да прихвати разне послове. Тих година често мења места боравка, одлази у Београд, али се врло брзо упућује у Беч да настави студије сликарства.
Ђура Јакшић је био свестран уметник и родољуб: песник, приповедач, драмски писац и сликар. Али и боем. Стваралачки и страдалачки живот тог образованог и темпераментног човека често се одвијао у боемском амбијенту скадарлијских кафана. Боемска атмосфера била је његово природно окружење у коме је добијао стваралачку инспирацију, изазивао дивљење и аплаузе веселих гостију и боемских дружбеника, али и бес власти чијој се сировости и лакомости ругао, оригинално и старично.
Ђура Јакшић највећи је лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих и најзначајнијих српских сликара 19. века. Страствен, изузетне имагинације, снажне осећајности, бунтован и слободарски, писао је са романтичарским заносом песме о слободи, против тираније, родољубиву лирику, али и стихове лирског посвећења и дубоког бола. Написао је око 40 приповедака, три драме у стиху: „Станоје Главаш“, „Сеоба Србаља“ и „Јелисавета“. Оставио је незавршен историјски роман Ратници о српско-турском рату 1876-1878. Јакшић је стварао лирску, епску и драмску поезију.  
     У Српској Црњи се сваке године одржавају манифестације посвећене Ђури Јакшићу. Том приликом се додељује награда „Ђура Јакшић“ за најбољу збирку поезије која је издата на српском језику претходне године.


ОСНОВНА ШКОЛА ''ЂУРА ЈАКШИЋ'' ПЛАЖАНЕ

            Наша школа захвата северозападни део општине Деспотовац и у односу на остале школе има најмањи школски рејон. Као матичној школи припадају јој још и Златово и Грабовица.
            Плажане је највеће насеље у овом делу општине Деспотовац и треће је по величини у целој општини. Према легенди, назив је добио по томе што је на овом делу реке Ресаве било много лепо уређених и чистих плажа на којима су људи проводили летње дане па је чак и Деспот Стеван – Високи често на те плаже долазио.
            Школа у Плажану спада у ред старијих школа на овом подручју. До оснивања, према сећањима и сачуваним документима, деца су похађала школу у Медвеђи, где су одлазила у понедељак а враћала се суботом. Овакав начин школовања није могао дуго да се одржи па је залагањем тадашњег председника општине Плажана, Тодора Марковића, дошло до оснивања школе. Школа је била смештена у једној поповској кући, а најстарија делимично сачувана уписница датира из школске 1892/1893. године па се верује да је и тада основана школа са једним одељењем од 1. до 4. разреда.
            Школа је од 1892. до 1915. године радила непрекидно. Окупацијом Србије од стране Аустроугара школа прекида рад и наставља рад школске 1920/21. године. Тада школу почињу да похађају и женска деца.
            За време Другог светског рата школа није прекидала рад мада је радила отежано. Број ученика се стално повећавао тако да је школске 1948/49. године било преко 280 ученика и тада се по први пут отвара одељење петог разреда. Наставу изводе учитељи и тек школске 1949/50. године у школу долазе и запошљавају се два наставника. Тих година отвара се и ђачка кухиња а 1950. године се формира и ђачка задруга.
            1962. године, управитељ школе Петар Михајловић покреће иницијативу за доградњу спрата и школа бива 1964.  завршена. Проширује се, затим, школско двориште, изграђује се нови спортски полигон, ђачка задруга веома успешно ради и у школи се постижу веома добри резултати. Школа на основу спроведених тестирања из појединих предмета избија на са врх у општини Деспотовац, постиже изузетне успехе културно-уметничким програмима.
            Данас, у школи ради 5 учитеља, 15 наставника, директор, педагог, секретар, финансијски радник, куварица, сервирка, ложач и 3 помоћна радника.
 Школа је опремљена савременим наставним средствима, дигиталном учионицом и компјутерима у свим учионицама као и  великим фондом књига у школској библиотеци.